Контрола девизног пословања
Одредбама члана 44. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС“, бр. 62/06, … и 19/25 – у даљем тексту: Закон), прописано је да послови из Закона подлежу девизној контроли, с тим што контролу девизног пословања врше органи контроле, и то:
а) Народна банка Србије (у даљем тексту: НБС);
б) царински органи;
в) други надлежни органи који имају право да, ради провере, захтевају сву документацију о том пословању као и другу документацију неопходну за девизну контролу.
Са друге стране, чланом 45. Закона прописано је да НБС врши контролу девизног пословања банака, институција електронског новца са седиштем у Републици Србији и платних институција – у поступку који је утврђен законом којим се уређује њихово пословање. Такође, прописано је да НБС врши контролу платног промета са иностранством који обавља јавни поштански оператор и то у поступку који је утврђен законом којим се уређују платне услуге.
Садржина контроле девизног пословања коју врши НБС уређена је одредбама члана 46. Закона који гласи:
„Народна банка Србије врши контролу девизног пословања резидената и нерезидената и мењачког пословања резидената из члана 39. став 1. овог закона који нису банка (у даљем тексту: субјект контроле) - у поступку који је утврђен овим законом и прописом Народне банке Србије којим се ближе уређују услови и начин вршења те контроле.
Контрола из става 1. овог члана јесте поступак провере и утврђивања законитости и правилности обављања девизних и мењачких послова сходно прописима којима се уређују девизно и мењачко пословање, односно поступак провере и утврђивања законитости и правилности обављања мењачких послова сходно прописима којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма.
Достављањем субјекту контроле решења, записника и других аката, као и обавештења, захтева и других писмена Народне банке Србије, који су у вези с контролом из става 1. овог члана - сматра се да су они достављени и одговорном лицу у субјекту контроле и не може се доказивати супротно.
Народна банка Србије може прописати обавезу субјекта контроле да обезбеди пријем писмена из става 3. овог члана у облику електронских докумената, као и услове под којима и тренутак од кога ће се сматрати да су та писмена достављена у смислу закона којим се уређује управни поступак……“.
Чланом 46б Закона, прописано је да НБС може у току контроле из чл. 45. и 46. овог закона, уз издавање потврде, привремено одузети девизе, ефективни страни новац, чекове, хартије од вредности, динаре, електронски новац, дигиталну имовину, платне картице, предмете, пословне књиге, евиденције, исправе или другу документацију – ако постоји основана сумња да су употребљени или били намењени за извршење кривичног дела, прекршаја или друге кажњиве радње или да су стечени или настали извршењем кривичног дела, прекршаја или друге кажњиве радње.
Ако се пословне књиге, евиденције, исправе или друга документација из става 1. овог члана налазе на средствима за аутоматску обраду података, НБС може, уз потврду, привремено одузети и та средства.
На основу овлашћења из члана 46. став 1. Закона, Извршни одбор НБС донео је Одлуку о ближим условима и начину вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената („Службени гласник РС“, бр. 41/25 – у даљем тексту: Одлука), која је ступила на снагу 17. маја 2025. године.
1. Садржина Одлуке
Одлуком се прописују ближи услови и начин вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената – физичких и правних лица, односно поступак ове контроле и предузимање мера према субјекту контроле у овом поступку, као и друга питања значајна за тај поступак.
Предмет контроле девизног пословања, коју врши НБС, јесте провера и утврђивање законитости и правилности обављања девизних послова субјекта контроле у складу са Законом и другим прописима којима се уређује девизно пословање.
2. Начин вршења контроле
Девизну контролу НБС врши на два начина, и то:
1) посредно – прикупљањем, праћењем, проверавањем и анализом извештаја и друге документације коју јој субјект контроле доставља на основу Закона и прописа НБС донетих на основу Закона, односно на њен захтев, као и друге документације, односно других података о девизном пословању субјекта контроле којима НБС располаже;
2) непосредно – у просторијама субјекта контроле, односно лица која су са субјектом контроле повезана имовинским, управљачким или пословним односима – увидом у пословне књиге, уговоре и другу документацију која се односи на девизно пословање субјекта контроле, односно пословање тог лица.
Достављањем субјекту контроле решења, записника и других аката, као и обавештења, захтева и других писмена НБС, који су у вези са контролом сматра се да су они достављени и одговорном лицу у субјекту контроле и не може се доказивати супротно.
НБС у вршењу контроле сарађује са Пореском управом, царинским органом, полицијом, односно другим надлежним органима. Ова сарадња нарочито подразумева међусобну размену података, налаза и информација потребних за вршење контроле.
Радни дан, у смислу Одлуке, јесте сваки дан осим суботе, недеље и дана државног и верског празника који је проглашен нерадним даном у Републици Србији.
3. Посредна контрола девизног пословања
При вршењу посредне контроле, НБС може од субјекта контроле захтевати достављање извештаја, односно документације, информација и изјава у року који одреди захтевом, а које се нарочито односе на следеће:
1) плаћања, наплаћивања и преносе између резидента и нерезидента у страним средствима плаћања и у динарима;
2) плаћања, наплаћивања и преносе између резидената у страним средствима плаћања;
3) куповину и продају средстава плаћања између резидента и нерезидента, као и куповину и продају страних средстава плаћања између резидената;
4) једностране преносе средстава плаћања – личне и физичке преносе из Републике Србије и у Републику Србију који немају обележја извршења посла између резидента и нерезидента;
5) текуће и депозитне рачуне резидената у иностранству и нерезидената у Републици Србији;
6) кредитне послове са иностранством;
7) друге девизне послове.
НБС сачињава записник о извршеној посредној контроли ако том контролом утврди да је субјект контроле учинио неправилности у обављању девизних послова.
На поступак након сачињавања записника о извршеној посредној контроли сходно се примењују одредбе ове одлуке које се односе на поступак непосредне контроле.
3.1. Плаћања, наплаћивања и преноси између резидента и нерезидента у страним средствима плаћања и у динарима
Подсећамо на то да се платни промет са иностранством обавља у складу са одредбама чл. 32–37. Закона, као и на основу прописа донетих у циљу спровођење Закона. Напомињемо да је одредбом члана 8. Закона прописано да резидент не може извршити наплату, плаћање или издати налог за плаћање, односно извршити пренос нерезиденту, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе.
Са друге стране, одредбама члана 37. Закона, овлашћена је НБС да пропише резидентима обавезу извештавања о плаћању, наплаћивању и преносу по пословима платног промета из чл. 32. и 34. Закона. На основу података из тих извештаја НБС израђује пројекцију платног биланса Републике Србије као аналитичку подлогу за утврђивање циљева и задатака монетарне политике и прати остваривање те пројекције.
Платни промет обавља се у складу са Законом и прописима донетим у циљу његовог спровођења, од којих наводимо:
а) Одлуку о условима и начину обављања платног промета са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 24/07,... и 13/25);
б) Одлуку о случајевима и условима плаћања, наплаћивања, уплата и исплата у ефективном страном новцу („Службени гласник РС“, бр. 51/15, ... и 29/18),
в) Упутство за спровођење Одлуке о условима и начину обављања платног промета са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 24/07, ... и 27/25).
Одлуком о условима и начину обављања платног промета са иностранством прописана је обавеза за банке да о извршеним плаћањима, наплатама и преносима у смислу ове одлуке обезбеде тачне податке за статистику, у складу са Упутством за спровођење Одлуке о условима и начину обављања платног промета са иностранством. Наведеном одлуком прописано је да се њене одредбе односе и на наплате и плаћања у ефективном страном новцу у складу са Одлуком о случајевима и условима плаћања, наплаћивања, уплата и исплата у ефективном страном новцу.
3.2. Измене у налозима за наплату и плаћање према иностранству које су у функцији контроле девизног пословања
У „Службеном гласнику РС“, бр. 27/25 од 24.03.2025. године објављено је Упутство о изменама Упутства за спровођење Одлуке о условима и начину обављања платног промета у пословању са иностранством (у даљем тексту: Упутство). Ово Упутство ступило је на снагу 1. априла 2025. године, а почиње са применом од 2. јуна 2025. године.
Поменутим упутством мењана је тачка 50. Упутства за спровођење Одлуке о условима и начину обављања платног промета у пословању са иностранством, којом су прописани елементи и модели образаца налога за наплату, налога за плаћање и општег девизног налога.
Између осталог, извршена је ДОПУНА НАЛОГА ЗА НАПЛАТУ (слог -60) новим елементима:
– нови податак о броју рачуна корисника резидента, као обавезни податак за банку, и у формату од 18 нумеричких места;
– нови податак о броју рачуна налогодавца нерезидента, који се обавезно попуњава ако нерезидент има рачун код домаће банке, као условно обавезни податак за банку, и у формату од 18 нумеричких места.
У складу са наведеним допунама, измењен је модел обрасца налога за наплату, који је допуњен новим рубрикама 2А – Број рачуна корисника и 5А – број рачуна налогодавца.
Прописани елементи НАЛОГА ЗА ПЛАЋАЊЕ (слог -70) такође су допуњени следећим новим елементима:
– нови податак о броју рачуна налогодавца резидента, као обавезни податак за банку, и у формату од 18 нумеричких места;
– нови податак о броју рачуна корисника нерезидента који се обавезно попуњава ако нерезидент има рачун код домаће банке као условно обавезни податак за банку, и у формату од 18 нумеричких места.
У складу са наведеним допунама, измењен је модел обрасца налога за плаћање, који је допуњен новим рубрикама 1А – Број рачуна налогодавца и 4А – број рачуна корисника.
Такође, прописани су елементи ОПШТЕГ ДЕВИЗНОГ НАЛОГА слога 66/77, који су такође допуњени новим елементима. Уз постојећи податак о матичном броју налогодавца и корисника плаћања, додати су нови подаци о називу и адреси налогодавца и корисника плаћања, као обавезни податак за банку, и у формату од 70 алфа-нумеричких места и о броју рачуна налогодавца код домаће банке, као обавезни податак за банку, и у формату од 18 нумеричких места. У складу са наведеним, измењен је и модел обрасца општег девизног налога, који је допуњен новим колонама.
У Шифарнику основа наплате, плаћања и преноса у платном промету са иностранством (у даљем тексту: Шифарник) који је као Прилог 2 саставни део овог Упутства, измењен је опис шифре основа 793 који сада гласи:
|
Откуп и продаја девиза преко рачуна резидената и нерезидената физичких лица укључује: |
|
– откуп девиза на основу уговора који је закључен с банком; |
|
– трансакције обављене путем електронског банкарства (енг. e-banking); |
|
– трансакције обављене путем мобилног банкарства (енг. m-banking), |
|
– друге облике купопродаје девиза која се обавља преко рачуна (путем трајног налога клијента, на шалтеру банке уз лично присуство клијента и др.). |
Шифра основа 793 – Откуп и продаја девиза преко рачуна резидената и нерезидената физичких лица ће се убудуће, осим за прилив, користити и за одлив при обављању платног промета у пословању са иностранством.
3.3. Плаћања, наплаћивања и пренос између резидената у страним средствима плаћања
Одредбама члана 34. став 2. Закона прописано је да се плаћање, наплаћивање и пренос у Србији може вршити у девизама по основу:
а) девизног кредитирања у земљи за намене из члана 25. Закона. Подсећамо на то да је чланом 25. Закона прописано да банка може резиденту – правном лицу и предузетнику одобрити кредит у девизама за плаћање увоза робе и услуга из иностранства, с тим што банка може резиденту – физичком лицу одобрити кредит у девизама ради куповине непокретности у земљи;
б) куповине потраживања и преузимања дуговања из чл. 7. и 20. Закона – на основу уговора.
Подсећамо на то да је чланом 7. Закона прописано да банке, односно резиденти, осим резидената – физичких лица, и нерезиденти, могу преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидената, који се не сматра комерцијалним кредитима и зајмовима. Ови послови могу се вршити само на основу уговора закљученог између преносиоца и примаоца потраживања и дуговања, уз обавезу преносиоца да дужника из основног посла обавести о извршеном преносу потраживања, односно обавезу преносиоца да прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања.
Наведени уговор нарочито садржи:
– идентификационе податке о уговорним странама;
– податке о основу по којем су настала потраживања и дуговања која су предмет преноса;
– податке о дужнику, односно повериоцу, и
– податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет преноса.
Посебни услови прописани су за резиденте – јавна предузећа и правна лица са државним капиталом или за правна лица која су у процесу реструктурирања или приватизације. Наиме, потраживања и дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга ових резидената могу се преносити, односно платити или наплатити само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе Републике Србије, осим потраживања и дуговања Агенције за осигурање и финансирање извоза Републике Србије а.д., која је основана Законом о Агенцији за осигурање и финансирање извоза Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 61/05 и 88/10).
Са друге стране, одредбама члана 20. Закона прописано је да банке, односно резиденти, осим резидената – физичких лица, и нерезиденти, могу преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања резидената која су настала по основу кредитног посла са иностранством. Ови послови могу се вршити само на основу уговора закљученог између преносиоца и примаоца потраживања и дуговања, уз обавезу преносиоца да дужника из основног посла обавести о извршеном преносу потраживања, односно обавезу преносиоца да прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања.
Поменути уговор нарочито садржи:
♦ идентификационе податке о уговорним странама,
♦ податке о основу по којем су настала потраживања и дуговања која су предмет преноса,
♦ податке о дужнику, односно повериоцу, и
♦ податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет преноса.
Као и код текућих послова, и код кредитних послова посебни услови прописани су за резиденте – јавна предузећа и правна лица са државним капиталом или правна лица које је у процесу реструктурирања или приватизације. Наиме, потраживања и дуговања која су настала по основу кредитног посла са иностранством ових резидента могу се преносити, односно платити или наплатити само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе Републике Србије, осим потраживања и дуговања Агенције за осигурање и финансирање извоза Републике Србије а.д. која је основана Законом о Агенцији за осигурање и финансирање извоза Републике Србије;
в) уплате депозита као средства обезбеђења. Најчешће се депозит у девизама уплаћује код закупа непокретности, како би се закуподавац обезбедио у случају нередовног плаћања закупа. Како је дозвољено плаћање у девизама по основу закупа непокретности, онда је јасно да се и депозит као средство обезбеђења може уплатити у девизама;
г) премија осигурања и преноса по основу животних осигурања;
д) по основу продаје и давања у закуп непокретности. Ово важи независно од тога да ли се ради о резидентима правним лицима или о физичким лицима, али је битно нагласити да се преноси девиза по наведеним основама могу вршити искључиво са девизног рачуна дужника на девизни рачун повериоца;
ђ) донација у хуманитарне, научне и културне сврхе, у складу са прописима којима се уређују донације.
Подсећамо на то да је на снази Закон о донацијама и хуманитарној помоћи („Службени лист СРЈ“, бр. 53/01, . . . и 36/02 и „Службени гласник РС“, бр. 101/05);
е) гаранцијских послова из члана 26. Закона, по основном послу који се врши у девизама.
Подсећамо на то да је одредбама члана 26. Закона, између осталог, прописано да Агенције за осигурање и финансирање извоза Републике Србије а.д. може обављати гаранцијске послове у складу са Законом о Агенцији за осигурање и финансирање извоза Републике Србије, док резидент – правно лице може дати јемство нерезиденту по послу увоза робе и услуге другог резидента, као и нерезиденту који изводи инвестиционе радове у Републици Србији. Такође, прописано је да резидент – правно лице може прибавити гаранцију и јемство од нерезидента по послу извоза и увоза робе и услуга, по послу извођења инвестиционих радова у иностранству другом нерезиденту, по послу извођења инвестиционих радова нерезидента у Републици Србији;
ж) накнаде трошкова за службени пут у иностранство, који се може извршити и у ефективном страном новцу;
з) уплате зарада резидентима – физичким лицима који су упућени на привремени рад у иностранство по основу уговора о извођењу инвестиционих радова у иностранству, као и запосленима у дипломатско–конзуларним представништвима, организацијама у саставу УН и међународним финансијским организацијама у Републици;
и) купопродаје софтвера и других дигиталних производа на интернету који се испоручују искључиво путем телекомуникационих, дигиталних или информационо-технолошких уређаја, под условом да се плаћање врши коришћењем платне картице или електронског новца преко пружаоца платних услуга са седиштем у Републици;
ј) програма и пројеката који се финансирају из развојне помоћи Европске уније у којима учествује Република Србија, при чему средства могу бити прослеђивана до уговарача, односно корисника и пројектних партнера у складу са одговарајућим уговором за спровођење активности на основу развојне помоћи Европске уније.
Приликом контроле девизног пословања у случају плаћања, наплаћивања и преноса између резидената у страним средствима плаћања, пажња ће свакако бити усмерена на то да ли постоји законски основ за девизно плаћање између резидената у земљи и да ли се то плаћање обавља на дозвољени начин. Наиме, у већини наведених случајева плаћање и наплаћивање између резидената у девизама може се вршити искључиво преко рачуна, а не у ефективном страном новцу.
3.4. Једнострани преноси средстава плаћања – лични и физички преноси из Републике Србије и у Републику Србију који немају обележја извршења посла између резидента и нерезидента
Одредбом члана 31. Закона, НБС овлашћена је да пропише ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства, па је на основу тог овлашћења донета Одлука о условима за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства („Службени гласник РС“, бр. 67/06, ... и 18/09).
Том одлуком прописани су случајеви када се приликом преноса средстава плаћања у иностранство и из иностранства користе девизни налози, с тим што постоји обавеза чувања тих налога за потребе контроле.
3.5. Текући и депозитни рачуни резидената у иностранству и нерезидената у Републици Србији
Одредбама члана 27. Закона прописано је да банка, без ограничења, држи девизе и на рачунима код банака у иностранству, а да резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству под условима и на начин који пропише НБС. На основу поменутог овлашћења Извршни одбор НБС донео је Одлуку о условима под којима и начину на који резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству („Службени гласник РС“, бр. 31/12, ... и 13/25).
Подсећамо на то да је Одлуком о обавези извештавања у пословању са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 87/09 и 40/15) коју је донео гувернер НБС, између осталог, прописана обавеза достављања извештаја о стању и промету на рачунима резидената у иностранству, као и извештаја о стању и промету на контокорентним рачунима који се воде по пословима са иностранством.
Облик, садржину и рокове достављања извештаја из наведене одлуке прописао је гувернер НБС Упутством за спровођење Одлуке о обавези извештавања у пословању са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 87/09 и 40/15). Према одредбама овог упутства, извештај о стању и промету на рачунима резидената у иностранству и на контокорентним рачунима – доставља се на Обрасцу РН, тромесечно, с тим што се извештаји сачињавају у САД доларима, према званичном средњем курсу САД долара последњег дана извештајног периода.
Обвезници извештавања дужни су да попуњени Образац РН електронски доставе НБС – Сектору за економске анализе и истраживања – Одељењу за платни биланс – Групи за девизну статистику и то најкасније десет дана после истека извештајног периода, на имејл адресу: [email protected].
Одредбама члана 28. Закона прописано је да нерезидент може на рачуну код банке у Републици Србији држати девизе и динаре без ограничења, у складу са Законом, с тим што је НБС овлашћена да пропише услове под којима банке могу да отварају рачуне нерезидентима и начин вођења тих рачуна. Најзад, одредбом члана 35. Закона прописано је да банка држи девизе и код друге банке, односно код НБС, док резидент – правно лице, огранак страног правног лица и предузетник држи девизе на девизном рачуну код банке или их продаје банци. НБС је овлашћена да пропише услове под којима банке отварају девизне рачуне и начин вођења тих рачуна.
На основу наведених овлашћења Извршни одбор НБС донео је Одлуку о условима отварања и начину вођења девизних рачуна резидената, као и динарских и девизних рачуна нерезидената („Службени гласник РС“, бр. 51/15, . . . и 96/18). Одредбом тачке 6. ове одлуке прописана је обавеза за банке да се приликом отварања, вођења и гашења рачуна придржавају прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, као и да су дужне да при отварању рачуна прибаве све податке које су, у складу са прописима, дужне да достављају НБС ради вођења Јединственог регистра рачуна у складу са одредбама Закона о платним услугама („Службени гласник РС“, бр. 139/14 и 64/24). Одредбама члана 73. став 12. овог закона овлашћена је НБС да пропише ближе услове и начин вођења Јединственог регистра рачуна, начин достављања података који се воде у том регистру, као и начин остваривања увида у те податке. На основу овог овлашћења гувернер НБС је Одлуку о ближим условима и начину вођења Јединственог регистра рачуна („Службени гласник РС“, бр. 57/15, … и 76/16). Овом одлуком прописано је да Јединствени регистар рачуна садржи податке о динарским и девизним рачунима резидената и нерезидената које воде банке, Министарство финансија – Управа за трезор и НБС, с тим што се у Јединственом регистру рачуна не воде подаци о стању и променама на рачуну.
3.6. Кредитни послови са иностранством
Обављање кредитних послова са иностранством ближе је уређено чл. 18. до 26.Закона.
Подсећамо на то да су из области кредитних послова са иностранством на снази следећи прописи:
● Одлука о извештавању о кредитним пословима са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 56/13, ... и 42/20);
● Упутство о попуњавању образаца за извештавање о кредитним пословима са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 102/18);
● Одлука о начину и условима коришћења финансијских кредита из иностранства за намене из члана 21. став 2. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС“, бр. 6/13, ... и 3/21);
● Одлука о условима и начину обављања кредитних послова са иностранством у динарима („Службени гласник РС“, бр. 98/13),
● Одлука о условима под којима и начину на који резиденти могу одобравати финансијске зајмове нерезидентима и давати јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима са иностранством и кредитним пословима између нерезидената („Службени гласник РС“, бр. 122/20).
У вези са наведеним, посебно указујемо на чињеницу да досадашње искуство у вези са контролом девизног пословања указује на то да су кредитни послови са иностранством из члана 4. Закона један од најчешћих предмета контроле. Према одредбама овог члана Закона, ради се о следећим комерцијалним кредитима и зајмовима:
а) извоз робе и услуга који нису наплаћени у року дужем од годину дана;
б) унапред плаћена роба или услуга која није увезена у року дужем од године дана од дана плаћања;
в) увоз робе или услуга који није плаћен у року дужем од годину дана од дана извршеног увоза, и
г) унапред наплаћена роба или услуга која није извезена у року дужем од годину дана од дана извршене наплате.
Подсећамо на то да прилико попуњавања Извештаја о потраживању резидента по спољнотрговинском промету које није измирено у року дужем од годину дана (Образац П-1), посебну пажњу треба обратити на разлоге због којих наплата потраживања није извршена у року дужем од годину дана. Наиме, иако Законом нису прописани услови који треба да буду испуњени да би се прихватио извештај о кредитном одобрењу по основу извоза који није наплаћен у року дужем од годину дана, пракса органа девизне контроле у поступку примене Одлукепоказује да ови органи посебно инсистирају на разлозима због којих извоз није наплаћен у року дужем од годину дана. Зато препоручујемо да се приликом достављања образаца за извештавања о кредитним пословима са иностранством посебна пажња посвети разлозима због којих извоз није наплаћен у року дужем од годину дана, као и да се таксативно наведу ти разлози. Исто се односи и на навођење разлога због којих унапред плаћени увоз није извршен у року дужем од годину дана.
Наведено важи и приликом попуњавања Извештаја о обавези резидента по спољнотрговинском промету робе или услуга која није измирена у року дужем од годину дана (Обрасца О-1). То подразумева да приликом попуњавања овог обрасца посебну пажњу треба обратити на разлоге због којих обавеза резидента по основу увоза робе и услуга није плаћена у року дужем од годину дана, односно због којих унапред наплаћени извоз робе и услуга није реализован у року дужем од годину дана.
3.7. Други девизни послови који су предмет посредне контроле
Чињеница да је Одлуком прописано да при вршењу посредне контроле, НБС може од субјекта контроле захтевати достављање извештаја, односно документације, информација и изјава које се односе и на „друге девизне послове“ значи да практично не постоје девизни послови који нису предмет контроле. Овако широк обухват контроле девизних послова свакако је последица тежњи да се у највећој могућој мери спречи могућност прања новца и финансирања тероризма.
У оквиру овако широког обухвата посредне контроле, по нашем мишљењу, овом контролом ће најчешће бити обухваћене две групе девизних послова, и то:
Прва, коју чине девизни послови за које је Законом и подзаконским актима прописано достављање одговарајућих извештаја, и
Друга, девизни послови код којих је прописан начин њихове реализације.
3.7.1. Други девизни послови код којих постоји обавеза извештавања НБС
У прву групу спадају послови код којих је Законом дато овлашћење НБС да пропише рокове и начин извештавања о тим пословима. У ову групу спадају:
♦ послови са хартијама од вредности (чл. 13. до 15. Закона). На основу овлашћења из Закона, гувернер НБС донео је Одлуку о извештавању о пословима са хартијама од вредности („Службени гласник РС“, бр. 40/15). Одлуком су прописани облик и садржина шест врста извештаја које су обвезници извештавања о пословима с хартијама од вредности дужни да доставе НБС;
♦ послови са финансијским дериватима (члан 16. Закона). На основу овлашћења из члана 16. Закона, Извршни одбор НБС донео је Одлуку о обављању послова са финансијским дериватима („Службени гласник РС“, бр. 76/18). Посебан део ове одлуке односи се на извештавање по пословима са финансијским дериватима и укључује пет врста извештаја које су банке, које послују са финансијским дериватима, дужне да у прописаним роковима доставе НБС;
♦ специфичне врсте послова са иностранством о којима извештаји служе за израду пројекције платног биланса Републике Србије као аналитичке подлоге за утврђивање циљева и задатака монетарне политике и праћење остваривања те пројекције.
Достављање тих извештаја прописано је Одлуком о обавези извештавања у пословању са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 87/09 и 40/15) коју је донео гувернер НБС. Облик, садржина и рокови достављања извештаја из наведене одлуке прописао је гувернер НБС Упутством за спровођење Одлуке о обавези извештавања у пословању са иностранством („Службени гласник РС“, бр. 87/09 и 40/15).
Одлуком о обавези извештавања у пословању са иностранством прописано је да су резиденти – обвезници извештавања дужни да НБС достављају извештаје о пословању са иностранством, и то по основу:
– директних инвестиција нерезидената у земљи;
– директних инвестиција резидената у иностранству;
– инвестиционих (грађевинских) радова које нерезиденти изводе у земљи;
– инвестиционих (грађевинских) радова које резиденти изводе у иностранству;
– других послова потребних за израду платног биланса.
3.7.2. Девизни послови код којих је прописан начин њихове реализације
У другу групу, као што је раније наведено, спадају девизни послови код којих је прописан начин њихове реализације, а нису обухваћени у наведеним врстама послова који су предмет посредне девизне контроле.
Према нашем мишљењу, ту пре свих спадају послови из члана 6. Закона. Наиме, одредбом члана 6. став 1. Закона прописано је да резидент – правно лице, огранак страног правног лица и предузетник могу извршити пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидената, који се не сматра комерцијалним кредитима и зајмовима, с тим што је Влада Републике Србије овлашћена да пропише начин обављања ових послова.
Са друге стране, одредбом члана 6. став 3. Закона прописано је да банка, резидент – правно лице, предузетник и огранак страног правног лица могу извршити пребијање дуговања или потраживања по основу кредитних послова са иностранством у девизама са потраживањем или дуговањем по основу тих послова, реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга, као и по основу директних инвестиција и улагања у непокретности из чл. 11. и 12. овог закона, на начин који пропише НБС.
На основу овлашћења из члана 6. став 2. Закона, донета је Уредба о начину пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга („Службени гласник РС“, бр. 59/13). Чланом 3. ове уредбе прописано је да пребијање, у смислу ове уредбе, може бити:
(1) билатерално – када се пребијање врши између резидента и нерезидента који су реализовали спољнотрговински промет робе и услуга;
(2) интракорпоративно – када се пребијање врши између резидента и нерезидената који послују у систему исте мултинационалне корпорације, и
(3) пребијање на основу међународних уговора и правила међународних асоцијација, чији је резидент члан.
Одредбама члана 9. ове уредбе прописано је да документацију о извршеном пребијању резидент чува десет година и дужан је да је покаже на захтев надлежних органа контроле, док је, сходно одредби члана 10. исте уредбе. За истинитост података и веродостојност документације о извршеном пребијању одговоран резидент.
На основу овлашћења из члана 6. став 3. Закона, Извршни одбор НБС донео је Одлуку о начину пребијања дуговања и потраживања по основу кредитних послова са иностранством у девизама („Службени гласник РС“, бр. 50/13). Одлуком је прописано да предмет пребијања, у смислу ове одлуке, јесте постојеће дуговање и потраживање по:
1) кредитном послу са иностранством у девизама о којем је резидент известио НБС, и то по основу:
– доспеле неплаћене обавезе и доспелог ненаплаћеног потраживања по главници и камати по кредиту или зајму из члана 2. тачка (21) Закона који је резидент, у складу са Законом, узео од нерезидента или одобрио нерезиденту после 28. априла 2002. године,
– реализованог увоза, односно извоза робе или услуга који није плаћен, односно наплаћен у року дужем од годину дана од дана увоза, односно извоза, као и по основу унапред наплаћене, односно плаћене робе или услуга који нису извезени, односно увезени у року дужем од годину дана од дана извршене наплате, односно плаћања (кредитни посао из члана 4. Закона);
2) реализованом спољнотрговинском промету робе или услуга – неплаћени увоз и ненаплаћени извоз робе или услуга који се у смислу Закона не сматрају кредитним послом са иностранством;
3) директној инвестицији нерезидента у Републици Србији или резидента у иностранству – доспела неплаћена обавеза, односно доспело ненаплаћено потраживање по основу учешћа у добити оствареној обављањем привредне делатности у Републици, односно иностранству;
4) улагању у непокретности нерезидента у Републици Србији или резидента у иностранству – неплаћена купопродајна цена по уговору о куповини непокретности.
Одредбом тачке 7. наведене одлуке прописано је да о извршеном пребијању у смислу ове одлуке резидент извештава НБС у складу са Одлуком о извештавању о кредитним пословима са иностранством.
4. Непосредна контрола девизног пословања
Одредбама тач. 6. до 9. Одлуке прописан је начин вршења непосредне контроле девизног пословања.
4.1. Решење о непосредној контроли
Непосредну контролу врше запослени у НБС или друга ангажована лица које решењем за то одреди гувернер или лице које он овласти, и то су сходно Одлуци – овлашћена лица. Решење о непосредној контроли девизног пословања (које се иначе у току непосредне контроле може допунити, односно изменити) нарочито садржи:
– податке о субјекту контроле;
– податке о предмету контроле, и
– датум почетка контроле.
Доношењем решења покренут је поступак непосредне контроле субјекта контроле. Ово решење уручује се заступнику, односно другом овлашћеном лицу субјекта контроле или другом ангажованом лицу субјекта контроле које се затекне у његовим пословним просторијама по доласку у те просторије. Прописано је да НБС може писмено да обавести субјекта контроле о покренутом поступку непосредне контроле његовог девизног пословања и да захтева од њега да обезбеди податке и документацију који су потребни за ту контролу. Предвиђено је и да НБС може ангажовати друга лица која ће присуствовати непосредној контроли ради пружања одговарајуће стручне подршке овлашћеним лицима при вршењу те контроле.
4.2. Обавезе субјекта контроле код непосредне контроле девизног пословања
Одредбама тачке 7. Одлуке прописано је да је субјект контроле дужан да овлашћеном лицу омогући несметано вршење контроле и да сарађује са тим лицем. Потребно је да наведена обавеза субјекта контроле овлашћеном лицу, ради вршења непосредне контроле, стави на увид пословне књиге, документацију и податке које то лице захтева – у писменој или у електронској форми, као и да му омогући несметан и потпун приступ опреми, базама података, рачунарским програмима које користи, односно другим ресурсима информационог система.
Уколико је документација која се доставља ради обављања непосредне контроле сачињена на језику који није српски, НБС може од субјекта контроле да захтева да о свом трошку обезбеди превод те документације и података на српски језик, који је оверио судски тумач.
Прописано је, такође, да су чланови органа управљања, односно руководиоци, одговорна лица субјекта контроле и друга лица – дужни да овлашћеном лицу, на његов захтев, дају и писмене одговоре на питања која им се поставе, у року који је утврђен у том захтеву, као и да, по потреби, пруже доказе у вези са тим одговорима.
4.3. Радње које предузима овлашћено лице
Тачком 8. Одлуке прописано је да при вршењу непосредне контроле овлашћено лице може да предузима следеће радње:
1) да приступа свим организационим деловима и просторијама субјекта контроле;
2) да захтева да се обезбеде копије докумената који су у вези с предметом контроле и/или техничка подршка приликом приступа пословним књигама у електронском облику;
3) да прегледа пословне просторије, предмете, уређаје и опрему у вези са предметом контроле;
4) да непосредно комуницира са члановима органа управљања, односно руководиоцима, одговорним лицима и запосленима у субјекту контроле ради добијања информација и објашњења односно писмених изјава који се односе на предмет контроле;
5) да утврди идентитет лица која раде на пословима који су предмет контроле, као и идентитет одговорних лица у субјекту контроле;
6) да затражи суздржавање од сваког поступања које је у супротности са одредбама Закона и другог прописа.
Поред наведеног, тачком 9. Одлуке прописано је да НБС, односно овлашћено лице у току непосредне контроле може од субјекта контроле привремено одузети девизе, ефективни страни новац, чекове, хартије од вредности, динаре, електронски новац, дигиталну имовину, платне картице, предмете, пословне књиге, евиденције, исправе или другу документацију – ако постоји основана сумња да су употребљени или били намењени за извршење кривичног дела, прекршаја или друге кажњиве радње или да су стечени или настали извршењем кривичног дела, прекршаја или друге кажњиве радње.
Ако се пословне књиге, евиденције, исправе или друга документација из става 1. ове тачке налазе на трајном носачу података или другим средствима за аутоматску обраду података, НБС може привремено одузети и тај носач, односно та средства.
О привремено одузетим средствима и предметима овлашћено лице издаје потврду, с тим што је дужно да одмах, а најкасније у року од 2 радна дана од дана одузимања средстава и предмета из става 1. и 2. ове тачке, депонује ефективни страни новац, чекове и хартије од вредности – на рачун НБС или у оставу код НБС; готовину у динарима – на рачун НБС; положи платне картице, предмете, исправе и документацију, трајне носаче података и средства за аутоматску обраду података – у оставу код НБС или на друго одговарајуће место.
Привремено одузимање девиза и динара који се налазе на новчаним рачунима субјекта контроле врши се на основу решења НБС којим се налаже блокада тих средстава и њихов пренос на рачун НБС.
Привремено одузимање електронског новца из става 1. ове тачке врши се на основу решења НБС којим се институцији електронског новца налаже да блокира рачун на којем се налази електронски новац из става 1. ове тачке и изврши принудни откуп тог новца, након чега институција електронског новца уплаћује новчана средства на рачун НБС.
Привремено одузимање дигиталне имовине из става 1. ове тачке врши се на основу решења НБС којим се ова имовина преноси на адресу дигиталне имовине под контролом НБС или се пружаоцу услуга повезаних са дигиталном имовином налаже да пренесе виртуелне валуте на налог НБС отворен код пружаоца услуга повезаних са дигиталном имовином.
После одузимању средстава и предмета, НБС покреће одговарајући поступак пред надлежним органом.
5. Онемогућавање непосредне контроле девизног пословања
Сматра се да субјект контроле није омогућио НБС да изврши контролу у смислу ове одлуке ако не поступи у складу са тач. 4, 7. и 8. ове одлуке или не дозволи привремено одузимање девиза, ефективног страног новца, чекова, хартија од вредности, динара, електронског новца, дигиталне имовине, платних картица, предмета, пословних књига, евиденција, исправа или документације из тачке 9. став 1. ове одлуке, као и у следећим случајевима:
1) ако се субјект контроле не налази на адреси уписаној у регистар код надлежног органа или се не одазове позиву НБС из тачке 6. став 5. ове одлуке;
2) ако намерно или грубом непажњом овлашћеном лицу стави на располагање нетачне или непотпуне податке;
3) ако на захтев НБС у одређеном року не достави, односно не стави на располагање овлашћеном лицу све тражене податке и документацију, односно доказе, а нарочито податке којима је дужан да располаже према Закону и другом пропису;
4) ако овлашћеном лицу не обезбеди неопходне услове за вршење контроле, односно ако не обезбеди да то лице у вршењу контроле не ометају запослени субјекта контроле или трећа лица.
У случају из става 1. ове тачке, овлашћено лице сачињава записник о онемогућавању контроле.
НБС може у складу са одредбама члана 46г Закона донети решење којим се субјекту контроле изриче новчана казна и налаже да одмах, а најкасније у року од 3 радна дана од дана пријема тог решења, омогући обављање контроле и сарађује са овлашћеним лицима НБС.
Решење садржи начин и рок за плаћање новчане казне, као и рок за достављање доказа о плаћеној новчаној казни.
Решењем НБС може наложити и забрану располагања средствима на свим рачунима субјекта контроле док не поступи у складу с налогом из тог решења, осим располагања у сврху плаћања новчане казне из тог решења, односно у сврху измирења обавеза по основу пореза.
Решење након достављања субјекту контроле, односно одговорном лицу у субјекту контроле – правном лицу представља извршну исправу.
Извршна решења о изрицању новчане казне представљају основ за принудну наплату с рачуна субјекта контроле у складу са законом којим се уређује принудна наплата на новчаним средствима на рачуну.
Ако субјект контроле није поступио у складу с налогом из решења, НБС може поново донети решење из тог става.
6. Записници о извршеној контроли и други акти
Овлашћено лице дужно је да о извршеној непосредној контроли сачини записник.
Записник о контроли садржи нарочито:
– датум сачињавања записника;
– предмет контроле и значајне податке који се односе на тај предмет;
– налаз о утврђеном чињеничном стању, и
– потпис лица које је сачинило записник.
НБС субјекту контроле доставља записник о контроли, на који он може дати примедбе у року од 8 радних дана од дана пријема тог записника.
Субјект контроле доставља примедбе на записник о контроли, са доказима, које је потписало овлашћено лице тог субјекта.
Уколико се провером примедби на записник утврди да је чињенично стање битно различито од оног које је наведено у записнику о контроли, НБС сачињава допуну записника која се доставља субјекту контроле у року од 15 радних дана од дана пријема примедби. Такође, прописано је да НБС може и непосредно код субјекта контроле да провери наводе изнете у примедбама.
НБС неће разматрати примедбе субјекта контроле на записник о контроли које се односе на промену чињеничног стања насталу након периода за који је извршена контрола (пресечни датум), али их може узети у обзир при изрицању налога и новчаних казни из Закона и ове одлуке.
Ако достављене примедбе на записник о контроли нису основане, ако се њима битно не мења контролом утврђено чињенично стање, односно ако оне не утичу на промену налаза утврђених неправилности – НБС о томе сачињава службену белешку и доставља је субјекту контроле у року од 8 радних дана од дана пријема тих примедби.
НБС у било којем тренутку може да изврши исправку записника о контроли и уклони техничке грешке и друге очигледне нетачности. Исправка записника о контроли доставља се субјекту контроле.
НБС доноси решење о обустави поступка контроле у следећим случајевима:
1) ако записником о контроли нису утврђене неправилности или су утврђене мање значајне неправилности;
2) ако субјект контроле у прописаном року својим примедбама основано оспори све налазе из записника о контроли или оспори део тих налаза тако да су преостале неправилности мање значајне.
7. Налози и новчане казне
У складу са тачком 17. Одлуке, ако се на основу чињеничног стања утврђеног у записнику о контроли утврди неправилност у обављању девизног пословања субјекта контроле – НБС може донети решење којим субјекту контроле налаже да у одређеном року отклони утврђену неправилност, односно да усклади своје пословање са одредбама Закона и/или прописа НБС донетог на основу Закона.
Субјект контроле дужан је да поступи по решењу из става 1. ове тачке, на начин и у роковима утврђеним тим решењем.
Субјект контроле дужан је да о извршењу налога из решења из става 1. ове тачке писмено обавести НБС и да јој о томе достави извештај са одговарајућим доказима, у року који НБС утврди овим решењем, а који не може бити дужи од 3 радна дана од дана истека рока за отклањање утврђене неправилности из тог решења.
НБС проверава извршење налога из решења из става 1. ове тачке на основу достављеног извештаја и доказа из става 3. ове тачке.
Ради утврђивања да ли је субјект контроле поступио по налогу из решења из става 1. ове тачке, НБС може поново извршити непосредну контролу девизног пословања тог субјекта контроле.
Ако утврди да су утврђене неправилности у одређеном року у потпуности отклоњене – овлашћено лице о томе сачињава службену белешку.
Ако субјект контроле не поступи у складу с решењем из тачке 17. ове одлуке, НБС може у складу са одредбама члана 46г Закона1 донети решење којим се субјекту контроле, односно одговорном лицу у субјекту контроле изриче новчана казна и налаже да поступи у складу с налогом из решења из тачке 17. ове одлуке.
Решење из става 1. ове тачке садржи начин и рок за плаћање новчане казне, рок за достављање доказа о плаћеној новчаној казни, као и рок за достављање извештаја о извршеним налозима, са одговарајућим доказима.
Решењем из става 1. ове тачке, НБС може наложити и забрану располагања средствима на свим рачунима субјекта контроле док не поступи у складу с налогом из тог решења, осим располагања у сврху плаћања новчане казне из тог решења, односно у сврху измирења обавеза по основу пореза.
Решење из става 1. ове тачке након достављања субјекту контроле, односно одговорном лицу у субјекту контроле – правном лицу представља извршну исправу.
Извршна решења о изрицању новчане казне представљају основ за принудну наплату са рачуна субјекта контроле у складу са законом којим се уређује принудна наплата на новчаним средствима на рачуну.
Ако субјект контроле није поступио у складу са налогом из решења из става 1. ове тачке, НБС може поново донети решење из тог става.
При изрицању новчане казне из тач. 10. и 18. ове одлуке, НБС сагледава све чињенице у вези са контролом, а нарочито степен сарадње субјекта контроле са овлашћеним лицима, претходно понашање, тј. да ли су субјект контроле и одговорно лице у субјекту контроле и раније слично поступали, да ли им је у вези с тим поступањем већ изречена новчана казна, показану спремност да поступе у складу с налогом из решења, трајање непоступања по налогу из решења или онемогућавања контроле, као и друге битне околности под којима је дошло до непоступања по налогу.
8. Тајност података у вршењу контроле
Подаци које овлашћена лица и запослени у НБС, као и друга лица ангажована у смислу ове одлуке, на било који начин сазнају у поступку контроле девизног пословања, као и документи који садрже такве податке, укључујући и мере и новчане казне које НБС изриче у поступку контроле – одређују се и штите као тајни подаци са ознаком степена тајности „ПОВЕРЉИВО” или „ИНТЕРНО”, у складу са законом којим се уређује тајност података.
Овлашћена лица и друга лица ангажована у поступку контроле девизног пословања дужна су да податке и документе до којих су дошли у поступку контроле чувају као тајне податке, односно не могу их учинити доступним трећим лицима, осим у случајевима прописаним законом. Обавеза чувања тајности података за ова лица не престаје ни након престанка радног односа, односно ангажовања у НБС, као ни након престанка другог својства на основу којег су та лица остварила приступ тајним подацима.
Изузетно, НБС може податке и документе до којих се дошло у поступку контроле учинити доступним домаћим и страним контролним органима, под условом да их ти органи користе искључиво у сврхе за које су прибављени. Уколико се подаци до којих се дошло у поступку контроле објављују у збирном облику, тако да се на основу њих не може утврдити идентитет субјекта контроле, то се не сматра повредом обавезе чувања тајности података.
9. Прелазне и завршне одредбе
Прелазним и завршним одредбама прописано је даданом почетка примене ове одлуке престаје да важи Одлука о ближим условима и начину вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената („Службени гласник РС”, број 84/18).
Такође, поступци контроле девизног пословања резидената и нерезидената започети до 14. марта 2025. године окончаће се по одредбама прописа по којима су започети.
1 Члан 46г ст. 1–3. Закона гласи:
„Ако субјект контроле не омогући Народној банци Србије вршење контроле девизног пословања у смислу прописа Народне банке Србије којим се уређује начин вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената, а нарочито ако на захтев Народне банке Србије не достави све тражене податке и документацију у року утврђеном у том захтеву, или ако субјект контроле не поступи у складу с налогом из решења Народне банке Србије из члана 39в став 5. и члана 46в став 1. овог закона - Народна банка Србије може донети решење којим се том субјекту контроле, односно одговорном лицу у њему изриче новчана казна у следећем распону:
1) од 100.000 до 3.000.000 динара за правно лице и огранак страног правног лица и од 10.000 до 500.000 динара за одговорно лице у правном лицу и огранку страног правног лица;
2) од 50.000 до 2.000.000 динара за предузетника;
3) од 10.000 до 100.000 динара за физичко лице.
Ако 10% укупног прихода који је субјект контроле остварио у претходној години износи више од 3.000.000 динара за правно лице и огранак страног правног лица, односно више од 2.000.000 динара за предузетника, односно више од 100.000 динара за физичко лице, или ако 10% укупног прихода који је одговорно лице у правном лицу и огранку страног правног лица остварило у претходној години износи више од 500.000 динара - новчана казна из става 1. овог члана може бити и већа од износа из тог става, али не већа од 10% укупног прихода субјекта контроле, односно одговорног лица у субјекту контроле који је остварен у претходној години.
Укупан приход из става 2. овог члана има значење утврђено законом којим се уређује заштита конкуренције.“